Novosti

Pišite novosti u vezi tehnologije.

P.S: Neka neko namesti ovu temu kao lepljivu.

Ništa ne može da iznervira vozača u žurbi, više od famoznog semafora. Iako je jednostavni dizajn semafora, na koji smo svi navikli, opstao toliko dugo, možda je vreme da se testira nešto malo drugačije?

Ovaj semfor, koji je osmišljen u vidu peščanog sata, ne samo da menja standardni izgled sa tri svetla, već istovremeno predstavlja zanimljivo odbrojavanje u vidu klasičnog peščanog sata.
Vozači tako mogu da vide digitalnu varijatnu starog merača vremena i na taj način imaju predstavu koliko će još dugo morati da čekaju da se konačno uključi zeleno svetlo.

Google je, još septembru, predstavio novinu prilikom pretraživanja, kada je predstavio Google Instant, koji prikazuje rezultate posle svakog otkucanog slova. Tom prilikom, iz Googla su obećali da će ovakav pretraživač biti dostupan i na mobilnim telefonima.

Beta verzija je za sada dostupna u SAD, za iPhone i Android uređaje.

Kao i kod klasične verzije, instant pretraživač na mobilnom uređaju se može isključiti klikom na “turn on” link ispod search box-a. Kada počnete da kucate određeni pojam, eventualni rezultati pretrage će odmah početi da se pojavljuju. Rezultati se prvo pojavljuju automatski, a pritiskom na enter ili search, pretraživač preskače sve rezultate i prikazuje samo onaj koji ste ukucali.

Za mobilne telefone, potrebno je imati minimum iOS 4.x ili Android 2.2, kako bi bilo omogućeno dinamičko osveženje stranice, jer bi kod starijih verzija bilo neophodno osvežiti stranicu posle svakog ukucanog slova, što svakako ne bi bilo nimalo praktično.

Google je konačno i zvanično predstavio svoj Chrome operativni sistem. Kako biste instalirali Chrome na vašoj mašini, potrebno vam je svega nekoliko minuta. Novi OS iz Google-a je prvenstveno namenjen netbook računarima, a zasniva se na Chrome pretraživaču, pa se umnogome oslanja na online aplikacije. Ono što je zanimljivo je činjenica da OS automatski vrši update svakih nekoliko nedelja.

Google je takođe predstavio Google Cloud Print, aplikaciju koja korisniku pruža mogućnost da željeni file štampa na sopstvenom štampaču kod kuće, a da mu komandu zada sa bilo kog mesta. U ovom “oblaku” će se nalaziti i brojne aplikacije i kome se pristupa preko pretraživača, a koji čini srž operativnog sistema.
Uz aplikacije koje se već nalaze u samom OS-u, Google je pokrenuo i app store, odnosno online prodavnicu u kojoj možete kupiti željenu aplikaciju.

Ipak, Chrome OS još uvek nije spreman za “široke narodne mase”, pa je Google za početak pokrenuo beta verziju.

Google planira da izgradi optičke mreže brzine jednog gigabita u sekundi u jednom ili više američkih gradova, ali je datum objavljivanja konačnog izbora pomerio za početak sledeće godine.

„Planirali smo da objavimo koga smo izabrali pre kraja ove godine, ali je nivo zanimanja bio neverovatan – na našu najavu odgovorilo je skoro 1100 zajednica širom SAD – što je premašilo naša očekivanja“, napisao je Majlo Medin, Google-ov potpredsednik za pristupne usluge, u zvaničnom saopštenju kompanije.

Google je u februaru najavio da će u probranim oblastima izgraditi optičke mreže koje će kuće i kompanije povezati s internetom brzinama od jednog gigabita u sekundi po razumnoj ceni. Zatražio je od zainteresovanih zajednica da do 26. marta podnesu svoje kandidature. Ponuđene usluge koje bi obuhvatile od 50.000 do 500.000 stanovnika treba da posluže kao eksperiment. Neki gradovi su se istinski potrudili da se predstave kao lokacije pogodne za taj ultrabrzi pristup internetu, uključujući Topiku iz Kanzasa koji je na mesec dana u martu promenio ime u Google.

U saopštenju se ističe da Google i dalje radi na ovom projektu. „Žao nam je što kasnimo, ali hoćemo da budemo sigurni da ovo radimo kako treba“, napisao je Medin i poručio da neće biti novih prijavljivanja.

Važan deo ove novosti objavljene u sredu je i to ko ju je napisao. Medin je došao u Google ove nedelje da bi vodio ovaj projekat. Suosnivač je (male) nedavno osnovane kompanije M2Z Networks (2005), koja je od Savezne komisije za komunikacije (FCC) zatražila deo radio spektra kako bi izgradila bežičnu WiMAX mrežu koja bi svakome nudila besplatan pristup internetu u zamenu za podatak o poštanskom kodu.

Nažalost, FCC je u avgustu obustavio proces definisanja pravila na osnovu kojih je M2Z očekivao da će osigurati taj deo spektra. Pre toga Medin je 1995. osnovao @Home Network, kompaniju koja je nudila kablovske internet usluge. Tu kompaniju je 1999. godine kupio internet portal Excite za 6,7 milijardi dolara, ali je udružena kompanija Excite@Home dve godine kasnije podnela zahtev za zaštitu od bankrotsva.

Našim čitaocima možda će biti zanimljivije to što Medinova porodica potiče iz nekadašnje Jugoslavije iz koje je emigrirala davne 1930. i kupila mali vinograd u okolini kalifornijskog grada Frezno. Majlo (ili nama bliže Milo) se međutim, više zanimao za bitove nego za grožđe. Veoma rano se zainteresovao za kompjutere što ga je 1981. dovelo na kalifornijski univerzitet u Berkliju gde je završio kompjuterske nauke a usput radio u nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor gde je pravio softver za upravljanje laserima i modelovanje efekata nuklearnog oružja. Potom se 1985. zaposlio u Nasinom istraživačkom centru Ejms i predvodio tim koji je napravio Nasinu naučnu mrežu zasnovanu na, u to vreme novim, protokolima TCP/IP, koja je povezala istraživače iz 200 gradova u 16 zemalja na 6 kontinenata. Svojim radom dosta je doprineo da upravo TCP/IP postane glavni protokol interneta. Tu se zadržao10 godina.

Zanimljiv pregled njegovog rada do 1999. može se naći ovde. Neobično ime kompanije M2Z (od M do Z) zapravo je skraćenica izvedena iz imena njegove dece i dece njegovog partnera Džona Mulete, ali i sintagme „kretanje ka nuli“ (moving to zero), koja aludira na njihovu ideju o besplatnom internetu.

CD će nestati do 2015. godine?


rema rezultatima istraživanja sprovedenih na velikom uzorku Britanaca koji posećuju lokaciju MyVoucherCodes, naredna dekada će doneti ogromne promene u načinu na koji ljudi pristupaju multimedijalnim sadržajima.

Više od polovine ispitanih (56%) veruje da će do 2015. godine praktično sva kupljena muzika biti u digitalnom obliku, dok više od petine veruje da ni hardver neophodan za slušanje muzike u CD formatu, odnosno multimedijalni plejeri, neće ni biti više dostupni.

Više od 40% je izjavilo i da nije kupilo muzički CD u poslednjih šest meseci, a 12% njih je potpuno sigurno da to nikada više i neće uraditi. Sa druge strane, više od dve trećine ispitanika u istom periodu kupilo muziku preko interneta.

Slična je situacija i sa medijima preko kojih se distribuira video sadržaj. Gotovo trećina veruje da posle 2020. godine neće biti moguće kupiti DVD diskove, dok više od dve trećine misli da će najčešći način za distribuciju ovog tipa sadržaja posle te godine biti strimovanje sa interneta.

Da se trendovi menjaju velikom brzinom govori i podatak da je više od četvrtine ispitanika uvereno da će već tokom 2011. godine Blu Ray prestići DVD po obimu prodaje.

Mark Pirson, sa lokacije MyVoucherCodes, izjavio je da ovakvi rezultati nikoga ne treba da začude. Veliki broj korisnika muziku danas sluša sa nekog digitalnog multimedijalnog plejera, pa je za njih kupovina sa interneta daleko lakši način kupovine muzike, jer nema potrebe da dodatno koriste računar da bi je prebacili u format koji im je potreban za svakodnevno korišćenje.